Plan zaštite i spasavanja: Šta je i zašto je važan u vanrednim situacijama
Plan zaštite i spasavanja je operativni dokument koji definiše mere i aktivnosti za sprečavanje i umanjenje posledica vanrednih situacija, kao što su katastrofe. Cilj je zaštita ljudi, materijalnih dobara i životne sredine, a sastoji se od elemenata kao što su rano upozoravanje, mobilizacija, zaštita i spasavanje po vrstama opasnosti.
Pomaže u smanjenju rizika od katastrofa.
Omogućuje bolje upravljanje vanrednim situacijama.
Uspostavlja koordinaciju između različitih subjekata sistema smanjenja rizika od katastrofa
Šta je plan zaštite i spasavanja?
Plan zaštite i spasavanja je operativni dokument koji definiše mere i aktivnosti za sprečavanje i umanjenje posledica vanrednih situacija, kao što su katastrofe.
Definicija i svrha
Plan zaštite i spasavanja je dokument koji sistematski definiše mere, procedure, resurse i odgovornosti u cilju zaštite ljudi, materijalnih dobara i životne sredine u slučaju vanrednih situacija, kao što su prirodne nepogode (zemljotresi, poplave, požari), tehničko-tehnološki udesi (eksplozije, curenje opasnih materija) i druge krize koje mogu ugroziti bezbednost i zdravlje ljudi.
Cilj izrade Plana je utvrđivanje zadataka zaštite i spasavanja subjektima u cilju planskog i organizovanog angažovanja njihovih kapaciteta i usklađivanja aktivnosti u sprovođenju mera i zadataka zaštite i spasavanja.
Planovi se izrađuju u skladu sa Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, Uredbom o sadržaju i načinu izrade i obavezama subjekata u vezi sa izradom procene rizika od katastrofa i planova zaštite i spasavanja i ovom metodologijom.
Planovi su zasnovani na procenama rizika od katastrofa i u vezi sa njima utvrđenim scenarijima, raspoloživim kapacitetima i mogućnostima za zaštitu i spasavanje.
Zakonski osnov
Plan zaštite i spasavanja je obavezan dokument u skladu sa zakonima i podzakonskim aktima koji regulišu oblast vanrednih situacija. U Republici Srbiji, zakonski osnov za izradu ovakvog plana obuhvata Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS“, br. 87/2018. Ovaj zakon jasno definiše obavezu pravnih lica i institucija da prepoznaju rizike i planiraju mere zaštite.
Svrha u kontekstu vanrednih situacija
Svrha plana jeste da obezbedi brz, efikasan i organizovan odgovor u slučaju vanrednih situacija. Dobar plan omogućava:
- spasavanje ljudskih života,
- umanjenje materijalne štete,
- očuvanje infrastrukture i poslovnih procesa,
- smanjenje zastoja u funkcionisanju javnih službi i privrednih subjekata.
Plan zaštite i spasavanja su dužni da izrade i donesu svi subjekti koji imaju obavezu izrade procene rizika od katastrofa.
Kojim se zakonskim okvirom definišu izrada plana zaštite i spasavanja?
Plan zaštite i spasavanja je obavezan dokument u skladu sa zakonima i podzakonskim aktima koji regulišu oblast vanrednih situacija. U Republici Srbiji, zakonski osnov za izradu ovakvog plana obuhvata Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS“, br. 87/2018. Ovaj zakon jasno definiše obavezu pravnih lica i institucija da prepoznaju rizike i planiraju mere zaštite.
Koji su ključni elementi plana zaštite i spasavanja?
Rano upozoravanje i pripravnost (spremnost) za vanredne situacije
Rano upozoravanje predstavlja skup aktivnosti vezanih za otkrivanje, praćenje i prikupljanje informacija vezanih za rizike i opasnosti koje mogu da ugroze određenu teritoriju, stanovništvo, materijalna i druga dobra; subjekti čija je nadležnost da operativno prikupljaju podatke o pojavama, događajima i opasnostima su izvor upozoravanja koji prikupljene informacije dostavljaju nadležnoj službi za obaveštavanje koja zatim infor- macije i podatke o vrsti i intenzitetu opasnosti, dostavlja kori- snicima na području koje može biti ugroženo. Rano upozoravanje načelno sadrži: organizaciju prijema i prenošenja ranog upozoravanja za konkretnu opasnost, sa postupkom utvrđivanja njenog uticaja na teritoriju jedinice lokalne samouprave i šemu prenošenja informacija u ranom upozoravanju.
Na osnovu podataka iz ranog upozoravanja o intenzitetu pretnje i brzine pojave događaja – opasnosti, pristupa se uvođenju pripravnosti odnosno postupnom dovođenju subjekata i snaga sistema u stanje spremnosti za delovanje u nesrećama i katastrofama.
Pripravnost – spremnost za delovanje u vanrednim situacijama obuhvata mere, postupke i zadatke kojima se obezbeđuje viši nivo spremnosti subjekata zaštite i spasavanja čime se omogućava brže uključivanje i efikasnije delovanje na sprečavanju nastanka i umanjenju posledica prouzrokovanih elementarnim nepogodama i drugim nesrećama.
Mobilizacija i aktiviranje u slučaju neposredne opasnosti ili nastanka vanredne situacije
Mobilizacija obuhvata preduzimanje mera kojima se jedinice civilne zaštite dovode u stanje spremnosti za delovanje.
Mobilizacija po obimu može biti opšta i delimična, a proglašava se javnim saopštenjem ili pojedinačnim pozivom.
Opšta mobilizacija obuhvata sve, a delimična potreban deo jedinica i materijalnih sredstava potrebnih za vršenje zadataka civilne zaštite.
Aktiviranje obuhvata postupke, zadatke i aktivnosti kojim se redovni kapaciteti subjekata od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje iz redovnog stanja prevode u stanje potpune spremnosti za izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja.
Zaštita i spasavanje po vrstama opasnosti
Zaštita i spasavanje po vrstama opasnosti izrađuje se samo za one opasnosti koje su identifikovane Procenom rizika od katastrofa kao opasnosti koje mogu ugroziti ljude i materijalna dobra: poplave, zemljotresi i klizišta, požari na otvorenom, nedostatak vode za piće, ekstremne vremenske pojave (grad, olujni vetar, suša, velika količina padavina, poledica, snežne mećave, toplotni talas i dr.), epidemije i pandemije, biljne bolesti i bolesti životinja i tehničko-tehnološke nesreće, uvažavajući pristup da se plan izrađuje na osnovu događaja sa najtežim mo- gućim posledicama. Plan se razrađuje kroz tekstualne priloge i tabele koje su sastavni deo ove metodologije.
Opšta mobilizacija obuhvata sve, a delimična potreban deo jedinica i materijalnih sredstava potrebnih za vršenje zadataka civilne zaštite.
Aktiviranje obuhvata postupke, zadatke i aktivnosti kojim se redovni kapaciteti subjekata od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje iz redovnog stanja prevode u stanje potpune spremnosti za izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja.
Mere i zadaci civilne zaštite
Mere i zadaci civilne zaštite predstavljaju ključne aktivnosti u sistemu zaštite i spasavanja, čiji je cilj zaštita i spasavanje ljudi, materijalnih dobara i životne sredine u slučaju vanrednih situacija (prirodne nepogode, tehničko-tehnološke nesreće, ratna dejstva itd.).
Osnovne mere civilne zaštite su: uzbunjivanje, evakuacija, zbrinjavanje , prva i medicinska pomoć, asanacija terena i sklanjanje.
Rano upozoravanje, obaveštavanje i uzbunjivanje
Rano upozoravanje, obaveštavanje i uzbunjivanje predstavlja skup aktivnosti usmerenih na otkrivanje, praćenje i prikupljanje informacija kao i blagovremeno obaveštavanje i upozoravanje subjekata i snaga sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama o svim vrstama opasnosti koje mogu ugroziti ljude, životnu sredinu, materijalna i kulturna dobra.
Upotreba snaga zaštite i spasavanja
Upotreba snaga i subjekata zaštite i spasavanja prikazuje elemente bitne za operativno delovanje snaga i subjekata zaštite i spasavanja.
Informisanje javnosti
Načelo informisanja javnosti – Nadležni organi blagovremeno i potpuno informišu javnost o rizicima od katastrofa, relevantnim podacima i merama za zaštitu od njihovih posledica, kao i o drugim merama koje se preduzimaju radi upravljanja rizikom od katastrofa.
Kakav je proces izrade plana zaštite i spasavanja?
Proces izrade plana zaštite i spasavanja zahteva sistematičan pristup, multidisciplinarnu saradnju i razumevanje realnih rizika. Cilj nije samo izrada dokumenta, već uspostavljanje sistema koji štiti živote, imovinu i omogućava brzo vraćanje u normalno stanje posle kriznih događaja.
Zašto je plan zaštite i spasavanja ključan za vašu organizaciju?
Plan zaštite i spasavanja je ključni alat za preživljavanje, zaštitu i opstanak organizacije u kriznim uslovima. On ne samo da štiti ljude i imovinu, već i omogućava organizaciji da nastavi svoje poslovanje, ispuni zakonske obaveze i očuva ugled – i sve to u najtežim mogućim okolnostima.
Bez plana – rizik je nepredvidiv.
Sa planom – postoji strategija, sistem i šansa da se kriza prevaziđe.
Koji su koraci u primeni plana zaštite i spasavanja?
Primena plana zaštite i spasavanja se ne završava samim postojanjem dokumenta – on mora biti živa procedura, poznata svima u organizaciji, redovno proveravana i primenjiva u praksi. Jasni koraci u njegovoj primeni omogućavaju da se u kriznim momentima deluje brzo, koordinisano i efikasno, sa ciljem zaštite ljudi i imovine.
Obuka zaposlenih i simulacije
Sprovodi se obuka zaposlenih i učesnika u planu.
Organizuju se vežbe, prezentacije i simulacije vanrednih situacija.
Često postavljena pitanja
Plan zaštite i spasavanja je operativni dokument koji definiše mere i aktivnosti za sprečavanje i umanjenje posledica vanrednih situacija, kao što su katastrofe.
- Rano upozoravanje i pripravnost (spremnost) za vanredne situacije
- Mobilizacija i aktiviranje u slučaju neposredne opasnosti ili nastanka vanredne situacije
- Zaštita i spasavanje po vrstama opasnosti
- Mere i zadaci civilne zaštite
- Rano upozoravanje, obaveštavanje i uzbunjivanje
- Upotreba snaga zaštite i spasavanja
- Informisanje javnosti
Plan zaštite i spasavanja se periodično ažurira u skladu sa potrebama i novim okolnostima, u celini se ponovo izrađuje i donosi svake treće godine, a ukoliko su se okolnosti u značajnoj meri promenile i ranije u skladu sa procenom rizika od katastrofa.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije – Sektor za vanredne situacije
Planom zaštite i spasavanja su obuhvaćene sve opasnosti koje su opisane u proceni rizika od katastrofa.
U zavisnosti od brzine dostavljanja podataka izrađivačima plana, kao i od veličine organizacije za koju se Plan izrađuje
Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
1) ne izradi, donese, odnosno ažurira procenu rizika od katastrofa (član 15);
2) ne izradi, donese, odnosno ažurira plan zaštite i spasavanja (član 17. stav 7);
3) izrađuje procenu rizika od katastrofa i plan zaštite i spasavanja a nema ovlašćenje za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja (član 19. stav 1);