Безбедност и здравље на раду

Законом о безбедности и здрављу на раду („Сл.гласник РС“, бр. 35/2023) Линк за приступ:
Погледај закон

Послодавац може да именује САВЕТНИКА или САРАДНИКА за обављање послова безбедност и здравље на раду.

У појединим случајевима, уколико послодавац има мање од 20 запослених (у одређеним делатностима) послодавац може да именује и самог себе за обављање послова безбедности и здравља на раду али мора да има положен стручни испит.

Послодавац у делатностима грађевинарства, пољопривреде, шумарства и рибарства, рударства, прерађивачке индустрије, снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизације (осим трговине електричном енергијом и гасовитим горивима преко гасоводне мреже), снабдевања водом, управљања отпадним водама, контролисања процеса уклањања отпада, трговине на велико, саобраћаја и складиштења и сличним активностима, као и у делатностима здравствене и социјалне заштите, БЕЗ ОБЗИРА НА БРОЈ ЗАПОСЛЕНИХ, дужан је да за послове безбедности и здравља на раду именује САВЕТНИКА за безбедност и здравље на раду, односно лице које има најмање стечено високо образовање обима од најмање 240 ЕСПБ бодова на академским или струковним студијама у оквиру образовно-научног поља техничко-технолошких наука и природно-математичких наука из области: биолошке науке, науке о заштити животне средине, физичке науке, физичко-хемијске и хемијске науке. Такође, САВЕТНИК  мора да има положен стручни испит и важећу лиценцу.

Послодавац у делатностима трговине на мало, услуга смештаја и исхране, информисања и комуникација, финансијских делатности и делатности осигурања, пословања некретнинама, стручним, научним, иновационим, административним и помоћним услужним делатностима, обавезног социјалног осигурања, образовања, уметности, забаве и рекреације и осталим услужним делатностима, уколико сам не обавља послове безбедности и здравља на раду, дужан је да за послове безбедности и здравља на раду именује САРАДНИКА за безбедност и здравље на раду, односно лице које има најмање стечено високо образовање обима од најмање 180 ЕСПБ бодова у оквиру образовно-научног поља техничко-технолошких наука, природно-математичких наука, медицинских наука или друштвено-хуманистичких наука. Такође, САРАДНИК  мора да има положен стручни испит и важећу лиценцу.

Акт о процени ризика је основни документ који се користи у области безбедности и здравља на раду како би се идентификовали, проценили и документовали потенцијални ризици и опасности на радном месту и у радној средини. Ова процена ризика је кључни корак у управљању безбедношћу и здрављем на раду, јер омогућава организацији да препозна потенцијалне опасности које могу угрозити запослене и дефинише одговарајуће мере заштите које је потребно спроводити у пракси како не би дошло до повређивања запослених.

Акт о процени ризика су дужни да имају сви послодавци без обзира на број запослених, делатност, власништво, начин регистровања (предузетник, доо, ад, представништво, здравствена установа, предшколска установа, школе, јавне установе, предузеће и др.).

Акт о процени ризика нема рок важења. То је трајни документ који подлеже изменама и допунама уколико се за тим јави потреба због промене радне средине, радних места, опреме за рад, технолошког процеса, унапређења система безбедности и здравља на раду и др. Такође, Акт о процени ризика подлеже изменама и допунама и приликом ступања на снагу нових прописа који то налажу, прилико сваке смртне и тешке повреде на раду као и на основу налога инспектора.

Програм обуке запослених за безбедан и здрав рад је документ на основу којег се врши оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад. Сви послодавци морају да имају овај Програм.

Образац бр. 6 је прописани образац о извршеној обуци запосленог за безбедан и здрав рад. Веома је важан, јер представља доказ о извршеној обуци  запосленог за безбедан и здрав рад где су наведени ризици са којима је запослени упознат, превентивним мерама, као и иснтрукцијама, упутствима, документима и сл. са којима је запослени упознат. Образац се чува код Послодавца 40 година.

Обуку запослених за безбедан и здрав рад обавља послодавац преко именованог Саветника или Сарадника. Обука за безбедан и здрав рад запосленог се врши приликом заснивања радног односа теоријски и практично на радном месту, приликом премештања на друге послове, приликом увођења нове технологије или нових средстава за рад или промене опреме за рад, код промене процеса рада и др. За радна места са повећаним ризиком обука се врши на сваких годину дана а за радна места која нису са повећаним ризиком, обука се врши на сваке три године.

Одговорност за безбедност и здравље на раду лежи како на послодавцу, тако и на запосленима. Послодавац је одговоран за обезбеђивање сигурног радног окружења, пружање обука и ресурса за безбедан рад. Запослени су одговорни за поштовање прописа и процедура безбедности, пријављивање потенцијалних опасности и активно учешће у промоцији безбедности. Послодавац се не ослобађа одговорности преношењем својих овлашћења на друго лице.

Повредом на раду сматра се повреда која је проузрокована непосредним и краткотрајним механичким, физичким или хемијским дејством, наглим променама положаја тела, изненадним оптерећењем тела или другим променама физиолошког стања организма коју лице претрпи приликом обављања послова за послодавца или на редовном путу од стана до места рада или обрнуто.

Послодавац је дужан да одмах, а најкасније у року од 24 часа од настанка, усмено, у писаној форми или електронским путем пријави надлежној инспекцији рада и надлежном органу за унутрашње послове сваку смртну, колективну или тешку повреду на раду, као и опасну појаву која би могла да угрози безбедност и здравље запослених.

За пружање прве помоћи морају бити оспособљени руководиоци, као и најмање 2% од укупног броја извршилаца у једној радној смени или локацијски одвојеној јединици, за основно или напредно оспособљавање за пружање прве помоћи у зависности од процењених ризика. Послодавац је дужан да обезбеди да за сваку радну смену и локацијски одвојену јединицу буде присутан најмање један запослени који има завршено основно оспособљавање за пружање прве помоћи. Послодавац је дужан да обезбеди да при раду на радном месту са повећаним ризиком буде присутан најмање један запослени са завршеним напредним оспособљавањем за пружање прве помоћи.

Лична заштитна опрема (ЛЗО) је опрема коју запослени користе на радном месту ради заштите своје сигурности и здравља. ЛЗО се користи када друге мере заштите, као што су техничке или организационе мере, нису довољне да се ризик елиминише или смањи на прихватљив ниво. У ЛЗО спада: одећа, обућа, заштитне наочаре, маске, заштитне кациге и др. опрема која служи за спречавање повреда на раду, професионалних обљења, болести у вези са радом и других штетних последица по здравље запосленог. Послодавац дужан да изда на коришћење запосленима на радним местима на којима је Актом о процени ризика прописана њихова употреба. Послодавац је дужан да кроз опспособљавање за безбедан и здрав рад оспособи запосленог за безбедно коришћење и одржавање ових средстава и опреме.

Испитивањима услова радне околине се проверава се и утврђује да ли су на радном месту у радној околини примењени захтеви који су прописани за услове радне околине као што су: микроклиматски фактори (температура ваздуха, релативна влажност ваздуха, брзина струјана ваздуха), осветљеност на радном месту, физичке штетности (бука, вибрације, штетна зрачења – осим јонизујућих зрачења), хемијске штетности (прашина, штетна испарења, гасови димови и концентрације опасних материја), биолошке штетности (бактерије, вируси, гљивице).

Превентивним и периодичним прегледима и проверама опреме за рад проверава се и утврђује да ли су на опреми за рад, за коју постоји обавеза испитивања, а која се користи у процесу рада, примењене мере безбедности и здравља на раду утврђене прописима у области безбедности и здравља на раду, техничким прописима, стандардима и упутствима произвођача.

Лекарски прегледи су обавезни за запослене који су распоређени на радним местима са повећаним ризиком. Запослени морају да раде лекарске прегледе на сваких годину дана.

 Запослени који обављају рад са опремом за рад са екраном (рад на рачнуару и сл.) дуже од 4 часа дневно, имају обавезу вршења офталмолошког лекарског прегледа приликом заснивања радног односа и не дуже од 3 године.

Лекарски прегледи су обавезни и за запослене чији је посао превоз и управљање возилом, а у складу са Законом о безбедности саобраћаја на путевима.

Лекарски прегледи су обавезни и за оне запослене који су распоређени на оним радним местима за која је Актом о процени ризика прописана ова обавеза.

Казне за непоштовање законских обавеза у области безбедности и здравља на раду су од: 300.000рсд – 2.000.000рсд.

Детаљније о казнама можете погледати Члан 100 Закона о безбедности и здрављу на раду: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_bezbednosti_i_zdravlju_na_radu.html