“Prvog aprila 2013. godine sedeo sam u kancelariji mog kuma Radiše. Želeo sam da započnem svoj biznis, dugo sam razmišljao kako bih to izveo, planirao sam da radim samostalno, od kuće, ali sam na kumov nagovor ipak odlučio da počnem iz te kancelarije. Učinilo mi se da tako stvari ipak izgledaju poslovnije: okružen sam ljudima, a svako novo poznanstvo može da donese mnogo toga. U glavi sam imao hiljade ideja i planova o tome kako da razvijem posao, kako da dođem do klijenata, i da sve to zajedno postane siguran oslonac za moju porodicu. Rešenje o zvaničnoj registraciji firme stiglo je „tek“ 11. aprila, a ja sam sebi rekao „tek“ jer se ispostavilo da sam tada već imao sedam klijenta. Delovalo je da san počinje da se ostvaruje.
U sklopu kumove firme, sličnim poslovima se bavila i Vesna. Ona je, sticajem okolnosti, postala moj prvi saradnik. Krčili smo put za koji nisam znao kuda vodi, ali sam u njega verovao. Sve mi je bilo izazovno i zanimalo me je, bio sam spreman da se poslu posvetim ceo dan. Ubrzo nam se pridružila Tamara, zatim Ana, pa Goran, a posao je pristizao takvom brzinom da je prestizao naše kapacitete. U jednom momentu, negde tokom 2015. godine, shvatam da je prostor u kome se nalazimo mali, jer nas je već bilo desetak. Zato se selimo u novi prostor, u ulici Lukijana Mušickog. Tada se u našem poslovanju već pojavljuju reči „sistem“, „mreža“ ili „ERP“, koje me navode da počnem da razmišljam o promenama. Razgovarao sam sa mojim najbližima kako bismo odlučili da li ćemo ostati u formatu agencije ili ćemo početi da gradimo nešto veće i ambicioznije. Odluka je pala, odlučili smo da dodamo gas i da naše poslovanje podignemo na viši i ozbiljniji nivo.
Počeli su novi angažmani, krenuli smo sa razvojem proizvoda i daljim širenjem kadrova. Radili smo predano, samostalno i trudili se da ponudimo najviše standarde. Bio je to trud poput rudarskog, samo što na našim šlemovima nije bilo reflektora. U očima svih nas video sam žar i želju za profesionalnim razvitkom i napretkom, nisam hteo da dozvolim da takva želja i potencijal odu uz vetar, želeo sam da je pretvorimo u zajednički uspeh. U tome smo i uspeli. Tako nas je već u januaru 2019. bilo toliko da smo morali da potražimo nov prostor. To nas je odvelo u Privrednikovu 8a, gde smo pronašli jedan korporativni ambijent, a upravo to nam je nedostajalo, da nam da još više snage i elana, pogura nas ka daljem razvoju. Pored svog poslovnog lica, naš kolektiv je oduvek imao i ono ljudsko, gde smo uvek bili tu jedni za druge, a kao šlag na tortu, iznedrili su se i novi brakovi, a zatim i prinove. ASIP možda nije više ona mala i prisna porodica koja je bila na svojim počecima, ali je i dalje jedna velika zajednica prepoznatljiva po svojoj snazi, poslovnom kvalitetu i organizovanosti.
Taj i takav ASIP stanovao je u Privrednikovoj ulici sve do 31. januara 2022. godine, kada se konačno preselio u svoj dom, u naš objekat, u kom se od tog datuma nalazimo. Sve ove godine obeležio je predan rad, koliko i iskrena šala i međusobno poverenje, obeležili su ih lepi trenuci koji su ostali u sećanju, ali i oni teški na kojima smo zajedno učili i pretvarali ih u bolju budućnost. Zahvaljujući svemu tome smo za 10 godina i postigli tako mnogo. Verujemo da je to tek prvih 10.”
Pera Nikolić, osnivač Asip Preventa
